Опет смрт Арсена патријара 0001    Разболе се Арсен патријаре 0002    У честиту Бечу немачкоме, 0003    Разболе се и оће да умре. 0004    Код њега се нико не десио, 0005    Већ владика Исаије мудри 0006    И два ђака, два писара млада, 0007    Једно српски, а друго латински, 0008    Српски је Соколовић Теша, 0009    А латински Томаше Петрович, 0010    Протосингел млади Вићентије. 0011    Ал’ беседи Исаије мудри: 0012    „Патријаре, жалости велике, 0013    Патријаре, и отац и мајко, 0014    А ди тебе суђен данак нађе 0015    У овоме Бечу немачкоме, 0016    Те те немам ожалити с киме, 0017    Без нашије стари свештеника, 0018    Без се наше господе ришћанске!” 0019    Па погледа на писаре младе, 0020    И писари књигу написаше, 0021    Послаше је Јозепу ћесару: 0022    „Светла круно, Јозепе ћесаре, 0023    Патријар се српски преставио 0024    У честиту у Бечу вашему, 0025    Па га проси Исаија мудри 0026    Да га носи низу тија Дунава, 0027    До окриља до Врушке планине, 0028    До убава места Крушедола, 0029    До гробнице Максима владике”. 0030    А кад књига дође до ћесара, 0031    Јозеп ћесар на ручку бејаше 0032    И код њега дванаест судија, 0033    Што ћесару могу да пресуде. 0034    Гледи књигу Јозепе ћесаре, 0035    Књигу гледи, грозне сузе рони. 0036    Питају га дванаест судија: 0037    „Светла курно, Јозепе ћесаре! 0038    Каква ј’ књига, откуд ли је дошла, 0039    Шта ли вама бела књига каже, 0040    Каж’те нама што вам књига каже?” 0041    Ал’ беседи Јозепе ћесаре: 0042    „О, судије, моји официри, 0043    Патријар се српски представио 0044    У честиту у Бечу нашему, 0045    Па га проси Исаија мудри 0046    Да га носи низ тија Дунава, 0047    До окриља до Врушке планине, 0048    До убава места Крушедола, 0049    До гробнице Максима владике!” 0050    А судије сташе беседити: 0051    „Светла круно, Јозепе ћесаре, 0052    Те ако се овде преставио 0053    Арсеније у Бечу нашему, 0054    У честиту у Бечу нашему 0055    Господ му је душу преватио, 0056    А нама је тело оставио 0057    Да ми тело тамо не пуштамо, 0058    Већ да овде лепо саранимо 0059    Код нашега старога ћесара ─ 0060    Господара поред господара; 0061    Ако ли баш и ни тако неће, 0062    А ми да га у Рим однесемо 0063    Код светога и Петра и Павла ─ 0064    И оно су њини апостоли!” 0065    Написаше другу књигу белу, 0066    Метуш’ на њу дванаест печата, 0067    А трин’есто ћесареву руку, 0068    Послаше је Исаији мудром. 0069    Узе књигу Исаије мудри, 0070    Гледи књигу Исаије мудри, 0071    А кад виде шта му књига каже, 0072    Он запишта као змија љута: 0073    „Патријаре, и отац и мајко, 0074    Патријаре, велика жалости, 0075    Не даду те господа немачка 0076    Да те носим гди си наручио!” 0077    Па погледа на писаре младе, 0078    Писари фришко књигу написаше: 0079    „Светла круно, Јозепе ћесаре, 0080    Пуштај тело ди је наручено, 0081    Јер тако ми Бога великога, 0082    Како ћу годе књигу пропустити 0083    И до Срема и до рамне Бачке, 0084    Све су тамо србљи витезови, 0085    Све под пушком и под бритком сабљом, 0086    До дан до два оће под Беч доћи 0087    И тебе ће из стола кренути, 0088    Баш из стола Јозепа ћесара, 0089    Рад нашега славна патријара! 0090    Него пуштај гди је наручено, 0091    Дај ти мени танку шајку лађу 0092    И дај мени триста пратилаца 0093    Да ме прате до воде Дунава, 0094    А оданде што ми вишњи Бог да!” 0095    Цар му даде танку шајку лађу 0096    И даде му триста пратилаца, 0097    И сам га је ћесар испратио 0098    Баш сам собом, до воде Дунава. 0099    Оданде се и сам отиснуо, 0100    Па отиде низ тија Дунава, 0101    Те се није уставила лађа 0102    Док не дође под Пожуна града, 0103    Те се онде уставила шајка. 0104    Ал’ изиђе девет јежевита 0105    Да му отму тело господарско, 0106    Баш га мисле на огањ сложити. 0107    Врло ј’ мудар Исаије мудри, 0108    Брже шајку отиште од брега, 0109    Нигде с’ после није уставила 0110    Док не дође граду Варадину, 0111    Те се онде уставила шајка. 0112    Глас дадоше у место Карловце, 0113    У Карловци звона ударише, 0114    Преватише славна патријара, 0115    Однеше га горе кроз планину 0116    На шест врани коња без белеге, 0117    И кочије црним покројили, 0118    Однеше га Крушедолу славном, 0119    Господара окрилише лепо, 0120    Окрилише, саранише лепо 0121    У гробницу Максима владике ─ 0122    Почивају свети и честити.